Danas je Alimpijevdan – praznik posvećen Svetom Alimpiju Stolpniku
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Alimpijevdan, praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Ime ovog svetitelja u crkvenom kalendaru označeno je podebljanim slovima, što ga svrstava među značajnije praznike. Iako nije masovno poznat, Sveti Alimpije je u srpskom narodu veoma poštovan, a Alimpijevdan se obeležava i kao krsna slava.
Po brojnosti onih koji ga praznuju, zauzima 15. mesto među slavama u Srbiji. Praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je slavska trpeza tradicionalno posna.
Ko je bio Sveti Alimpije Stolpnik?
Sveti Alimpije bio je hrišćanski asketa iz 6. i 7. veka i jedan od tri najpoznatija stolpnika, uz Simeona i Danila. Još kao dete predat je na službu Bogu, a služio je kao đakon andrijanapoljskog episkopa Teodora, koji ga je uveo u tumačenje Svetog pisma. Težio je tihovanju, podvigu i molitvi, pa se u kasnijim godinama povukao na grčko groblje kod Paflagonije, mesto koje su ljudi izbegavali zbog strašnih priviđenja. Tu se popeo na stub – stolp – i na njemu proveo čak 53 godine, u postu, molitvi i potpunom odricanju, prkoseći hladnoći, vetru i vrelim danima. Uprkos podsmesima i iskušenjima, ostao je istrajan. Ljudi su ubrzo počeli da ga poštuju, da mu dolaze po utehu, savet i isceljenje, verujući u njegovu blagodatnu pomoć. Po predanju, Sveti Alimpije je isceljivao bolesne, isterivao zle duhove i predskazivao buduće događaje. Upokojio se 640. godine, u dubokoj starosti – smatra se da je doživeo oko 120 godina. Njegova glava, kao sveti relikvijar, čuva se u manastiru Kutlumuš na Svetoj Gori.
Običaji i verovanja za Alimpijevdan
U srpskom narodnom predanju Sveti Alimpije je poznat kao zaštitnik stoke i stočara. Veruje se da je „pregazio kugu“, zaustavljao bolesti i branio narod od nezdravih vetrova. Zbog toga mu se mnogi mole za zdravlje, napredak i zaštitu doma. Na današnji praznik običaj je da se rano ujutru ode u crkvu, kako bi godina bila zdrava i berićetna. Poštuje se i pravilo da se na Alimpijevdan ne upreže radna stoka, kao znak poštovanja prema svetitelju. Trpeza je posna, a posebno se izbegavaju goveđe i juneće meso.
PREPORUČUJEMO ZA ČITANJE
POVEZANE VESTI
