Nalazite se ovde: Naslovna > Magazin > Insajder > Detalj

Insajder

Vanbračna ili bračna zajednica – mogući problemi

Insajder | 13.11.2017 - 10:22 | 642 puta pročitano

U današnje vreme česta je situacija da dva partnera žive u zajednici, imaju dece i čine porodicu ali nisu venčani. Iako je vanbračna zajednica zakonski izjednačena sa bračnom u pogledu prava i obaveza, to u praksi nije baš tako.

Vanbračna zajednica je na osnovu porodicnog zakona trajna zajednica života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji. Jedne žene, i jednog muškarca, koji nemaju nerešene bračne statuse. Prava i dužnosti vanbračnih supružnika ista su kao i onih koji su u braku. Praktično, jedina razlika između bračne i vanbračne zajednice je “parče papira” u matičnoj službi. I upravo tu, nastaju problemi.

Vanbračni partneri se ne nasleđuju međusobno

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Prestankom trajanja vanbračne zajednice, podela stecene imovine se reguliše na isti način kao da je stečena u braku. Međutim, u slučaju smrti osobe koja je za sobom ostavila nasledstvo, pokreće se ostavinski postupak po zakonu o nasledjivanju a on poznaje samo “bračnog druga” koji spada u prvi red naslednika, ali ne i vanbračnog partnera.  

Vanbračni partner ima pravo da u ostavinskom postupku traži izdvajanje iz sastava zaostavštine onoga što su partneri stekli zajedničkim radom u toku vanbračne zajednice

Ukoliko se naslednici ne protive, pokreće se parnica radi utvrđivanja udela u sticanju, odnosno onoga što ne predstavlja zaostavštinu. Ono što ovde predstavlja problem je određivanje tačne dužine trajanja vanbračne zajednice. Dok se kod braka ta dužina rešava izvodom iz matične knjige venčanih, postupak dokazivanja trajnosti kod vanbračne zajednice može dovesti do problema.

Do sada je način nasleđivanja vanbračnog partnera uglavnom bio putem testamenta.

Nevenčana supruga ne ostvaruje pravo na porodičnu penziju

Vanbračni partneri nikada nisu imali direktno propisano pravo na porodičnu penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zakon o PIO kaže da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti samo članovi porodice, a oni su:

1. bračni drug
2. deca (rođena u braku ili van braka)
3. roditelji koje je osiguranik tj. korisnik prava izdržavao.

Dakle, nevenčana supruga ne ostvaruje pravo na porodičnu penziju. Ostvaruju ga samo bračni partneri.

U braku, supruga stiče pravo na porodicnu penziju kad navrši 53 godine života, a po poslednjim izmenama zakona, bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine, ako je umrli osiguranik u trenutku zaključenja braka navršio 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života.

 

Priznanje deteta rođenog u vanbračnoj zajednici

Porodični zakon (član 45. stav 1) izjednačava muža sa ocem deteta čak iako muž nije biološki otac i kaže: “Ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.“

Da bi očinstvo deteta koje je rođeno van braka bilo utvrđeno, otac mora da prizna dete ili da se ono utvrdi pravosnažnom sudskom presudom u prethodno sprovedenom parničnom postupku.

Prilikom prijave rođenja deteta van braka, majka imenuje muškarca koga smatra ocem deteta. Matičar je dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana da izjavu o priznanju ocinstva. Ukoliko on ne da ovakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.

Problem nastaje kada je majka pocela novu vanbracnu vezu pre sudskog okoncanja braka. Takva veza ne smatra se vanbračnom zajednicom, pa biološki otac ne može da “prizna” dete.

Za decu razlike nema. Dete rođeno van braka, ali priznato, nasleđuje svog umrlog roditelja isto kao dete rođeno u braku. Roditelji, bili u braku ili ne, dužni su da izdržavaju decu i odlučuju zajednički o bitnim pitanjima koja se tiču deteta.

Iako mnogi parovi ne žele da stupe u bračnu zajednicu da se ne bi mučili sa papirima i administracijom, u praksi je zapravo potpuno suprotno. Kada nemate izvod iz matične knjige venčanih, odnosno, kada niste u braku, vanbračnu zajednicu morate uvek i iznova dokazivati u svakoj pojedinačnoj situaciji.

Izvor: justicija

Podelite sa prijateljima
Kommentari