Nalazite se ovde: Naslovna > Magazin > Zanimljivosti > Detalj

Zanimljivosti

Sutra je Sveta Varvara: Dan kada se kuva ovo tradicionalno jelo! (RECEPT)

Zanimljivosti | 16.12.2016 - 16:59 | 23282 puta pročitano


Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama.

Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana. Njen otac Dioskor bio je mnogobožac i veoma strogo ju je vaspitao. On je želeo da je uda za nekog bogatog i viđenog čoveka, a ona je imala brojne prosce jer je bila veoma lepa.

Međutim, nije želela da se udaje, jer se zavetovala da će ostati devica i povetiti svoj život Bogu. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama.

U toj usamljenosti Varvara je svojim blistavim umom dosegla do saznanja o Tvorcu i Gospodu iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete Trojice, a prstom, kao gvožđem izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti.

Kada je sve ovo saznao surovi otac, prijavio je ćerku načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom – Julijanijom.

Odsekli su im grudi i za porugu vodili ih po gradu. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Cioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana.

Sveta Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu. Iako nije zapovedan crkveni praznik, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara...Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva “varica” od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se “seje” žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici.
Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
Kad se vari varica deca u Boki pevaju:

Vari vari varice,

Da se radu jarice

I bijele jagnjice

i detici i juncici.

Varica se jede hladna i drugi i treći dan i zato se peva:

Varvarica vari,

A Savica ladi,

Nikolica kusa.

Ovo je recept naših predaka:

Potrebno: pšenica, kukuruz, voda, orasi,med.

Napomena: količina pšenice i ostalog materijala je po sopstvenoj želji. Možete staviti 1/2 kg pšenice, 250 g kukuruza, 250 g oraha i 6 kašika meda.

Pšenicu i kukuruz naliti vodom (za 2 cm da pređe preko materijala) i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati 2-2,5 sata (dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju). Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.

Izvor: mojkutak

 

Podelite sa prijateljima
Kommentari