Nalazite se ovde: Naslovna > Magazin > Vijesti dana > Detalj

Vijesti dana

STOP ZA PEKARSKU MAFIJU! Više neće moći da nas VARAJU NA HLEBU

Vijesti dana | 12.01.2018 - 08:31 | 814 puta pročitano

Ovaj pravilnik je na snazi od 1. januara, a prvi put biće primenjen od žetve 2018. godine, odnosno od jula meseca. Pšenica za ljudsku upotrebu biće skuplja.

Srbija je nekada bila prepoznatljiva kao prozvođač dobre pšenice, a sada se u njoj jede heb lošeg kvaliteta jer se na srpskom tržištu do sada nije pravila selekcija šta može od roda da se koristi za proizvodnju brašnja, a šta za ostalu upotrebu. Stručnjaci su čak upozoravali da velika potrošnja ove namirnice može ozbiljno da ugrozi zdravlje nacije.

- Reći u Srbiji, zemlji tradicionalno dobre pšenice, da hleb nije najboljeg kvaliteta nekada bi se smatralo jeresom. Ali da je to danas realnost, pokazuju mnoga istraživanja stručnjaka, ali i žalbe potrošača koji su nezadovoljni kvalitetom. Razlog za tako loše ocene leži u činjenici  da država nije do sada razvrstavala pšenicu po kvalitetnim grupama.

Kako kaže, ratari su se zato okrenuli sortama koje uz niža ulaganja daju veće prinose.

- Takvo žito nema visoku energetsku vrednost, hleb i peciva su lošijeg kvaliteta, pa pekare iz okruženja uveliko zaobilaze naše brašno. Primer je Slovenija, gde smo čuli da od našeg brašna teško može da se napravi kvalitetan hleb. I naše analize pokazuju da pekari koriste brašna niskog kvaliteta, što se prikriva raznoraznim supstancama, a što se odražava na zdravlje stanovništva. Zbog toga je Vlada odlučila da definiše pravila igre.


Drugim rečima, prilikom otkupa pšenice cena nije bila veća za zrno koje je za ljudsku upotrebu od onog koje je za druge svrhe. Zato paori nemaju motiv da seju visokokvalitetne sorte, već se opredeljuju za one koje su nižeg kvaliteta, što automatski znači da je i kvalitet brašna i hleba znatno lošiji od onog koji je u zemljama EU, gde to pravilo postoji - objašnjava izvor Blica iz Nemanjine 11.

I u Udruženju potrošača su potvrdili da građani treba da jedu zdraviji hleb. Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Gorana Papovića, pekari obmanuju građane manjom gramažom hleba, viškom vode u pecivu i sastavom koji često ne odgovara deklaraciji.

- Građani godišnje potroše oko 650.000 tona hleba, prema količinama to je strateški proizvod, namirnica koja se najviše troši. U siromašnim zemljama veća je potrošnja, pa stoga treba više računa povesti o ispravnosti hleba - zaključuje Papović.

Izvor: informer

 

 


 

 

Podelite sa prijateljima
Kommentari