Nalazite se ovde: Naslovna > Magazin > Vijesti dana > Detalj

Vijesti dana

KIM NIJE SVESTAN ŠTA GA ČEKA: Amerika mu sprema pakleni scenario! OVO JE NJIHOV BRUTALNI ODGOVOR

Vijesti dana | 19.04.2017 - 07:52 | 5711 puta pročitano
Sve oči uprte su ka Korejskom poluostrvu. Ima pokazatelja da Severna Koreja sprema još jednu probu nuklearnog oružja, možda već sad u aprilu, posle proslave 150. godišnjice od rođenja Kima Il-sunga, osnivača države. Ako Pjongjang to uradi, biće reč o provokaciji. Stratfor analizira moguća scenarija. Dok tenzije narastaju, Kina je naglasila važnost diplomatije i sprečavanja da situacija eskalira u "bespovratnu i nekontrolisanu". Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zasad se oslanja mahom na mlitava sredstva kao što su dodatne sankcije i pojačavanje regionalne raketne odbrane da bi obuzdala nulkearne ambicije Severne Koreje. Ali Vašington je jasno stavio na znanje da su sve opcije otvorene. A SAD su, posle ograničnog raketnog napada u Siriji 6. aprila, spremne za jednostranu vojnu akciju. S obzirom na upornost Severne Koreje da unapredi svoj nuklearni program, Trampova administracija moraće pažljivo da odmeri rizik potencijalnog vojnog udara. Opcije na raspolaganju Akcija protiv Severne Koreje mogla bi da ima niz oblika ili formi - od ograničenog napada do sveobuhvatne vojne ofanzive, čiji će cilj biti svi severnokorejski vojni kapaciteti. U najmanju ruku, SAD bi mogle da izvedu raketni napad da bi kaznile Pjongjang za to što nastavlja da razvija nuklearni i raketni arsenal i da bi ga sprečile da ubuduće razvija atomsko oružje. Takav kazneni napad mogao bi da bude ograničen na jednu bazu ili vojni objekat uz jasnu pretnju da će uslediti nove akcije ako Pjongjang ne promeni ponašanje. I mada bi ovakav napad bio najbolji jer bi se sprečila dalja eskalacija situacije, uopšte ne znači da bi Severna Koreja imala sluha za takvo američko upozrenje i da bi odustala od nuklearnog i raketnog razvoja. A ostao bi i rizik da Pjongjang odgovori na njega. Sjedinjene Države bi mogle i da pokrenu i obuhvatniji kazneni ili preventivni napad u pokušaju da fizički spreče širenje atomskog i raketnog programa. Napadi bi i dalje bili ograničeni, mete bi bile isključivo nuklearne i raketne infrastrukture, što bi pokazalo da Sjedinjene Države ne pokušavaju da svrgnu rukovodstvo države. Ovakva operacija - napad na jednu metu - dao bi Severnoj Koreji mogućnost da obuzda svoj odgovor da ne bi isprovocirala nove napade, mada i dalje ne bi mogla da se odbaci verovatnoća da će uzvratiti svim silama. Ako Vašington prosudi da Pjongjang sprema protivnapad, najmudrije bi bilo da se odluči za sveobuhvatnu vojnu kampanju da bi uništio ili eliminisao sposobnost Severne Koreje da uzvrati. Ovakav scenario bio bi najbolji kako bi se SAD i saveznici obezbedili od odgovora Severne Koreje, ali bi pojačao druge rizike - kao što je izbijanje rata na Korejskom poluostrvu. Sledstveno tome, kampanja ove jačine zahtevala bi uključivanje i učešće regionalnih aktera, koji tek treba da pokažu volju za to - i stvaranje vojne sile daleko veće od one koju je Amerika dosad poslala u taj region. U ovom trentuku verovatniji je napad manjih razmera, bio to ciljni kazneni napad ili veća kampanja protiv nuklearne i raketne infrastrukture. Pentagon je u međuvremenu preusmerio nekoliko jurišnih grupa u vode oko Korejskog poluostrva. Procenjivanje rizika Takva operacija mogla bi da uključi i krstareće rakete kao i borbene avione s fiksnim krilima, koji i vršili napade na razna postrojenja širom Severne Koreje. Glavne mete bili bi nuklearni reaktori ili postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Jongbjonu, kao i severnokorejski nuklearni naučnici. Ako SAD preduzmu šire napade usmerene na onesposobljavanje svih elemenata severnokorejskog nuklearnog programa, mogle bi i da razmeste specijalne snage koje će napadati podzemna postrojenja koja vazdušni napadi ne mogu da unište. Ali što obuhvatnija bude meta, to će biti veći rizik od odmazde. Severna Koreja ima moćan arsenal ralketa kratkog i srednjeg dometa, koje može da ispali na obližnje mete, uključujući američka vojna postrojenja u tom regionu. I severnokorejska konvencionalna artiljerija mogla bi da pričini značajnu štetu severnim područjima Južne Koreje - čak i da dosegne do njene prestonice. Američki vojni planeri skloni su da ovakvu eksalaciju smatraju neprihvatljivim rizikom. Sjedinjene Države odlučiće o tome da li da i kako da napadnu Severnu Koreju velikim delom na osnovu reakcije koja se očekuje od Pjongjanga. Severna Koreja ima mnoštvo razloga za uverljivu osvetu za svaku agresiju ne samo da bi održala imidž moćnog aktera na globalnoj sceni nego i da bi obezbedila domaću stabilnost. Slabašan odgovor administracije severnokorejskog vođe Kim Džong-una podrio bi njegov legitimitet u narodu - možda bi doveo i do puča. Međutim, Pjongjang shvata da bi posle žestoke odmazde usledio srazmeran odgovor, koji bi mogao da obogalji severnokorejske vojne kapacitete. Ako SAD procene da Severna Koreja neće da preduzme toliki rizik, onda gotovo ništa ne stoji na putu odluci o vojnom napadu. Pa i u tom slučaju Vašington će hteti da proceni rizike od ograničene odmazde. SAD bi mogle da zaključe da su lansiranje manjeg broja raketa, koje bi mogle da budu presretnute ili prodor severnokorejskih specijalaca u Južnu Koreju - prihvatljive posledice. Pa i pomorski okršaji manjeg intenziteta mogu da budu smatrani manjom odmazdom. Ipak, procenjivanje snage severnokorejskog odgovora je zastrašujuće i neizvesno kockanje. Opcije Pekinga Reakcija Kine mora da se uzme u obzir. Peking je dosad insistirao na diplomatskom rešenju da bi umanjio rastuće tenzije i upozoravao na lančanu reakciju koju bi mogla da izazove vojna akcija protiv Pjongjanga. Peking je dosledno insistirao na tome da postoji crvena linija koja se ne sme preći nečim kao što su rat ili nestabilnost na Korejskom poluostrvu; Kina hoće da bude sigurna da duž njenih severoistočnih granica postoji tampon zona. Kina bi mogla da interveniše na vojni napad na Severnu Koreju tako što će podržati severnokorejsku vladu ili omogućiti prenos vlasti bez ugrožavanja reda u zemlji. Njene mogućnosti za intervenciju su velike - od vojne podrške Pjongjangu preko podrške najžešćoj američkoj vojnoj akciji. Ali kakvu god odluku da donese, Peking će ostati posvećen održavanju kontinuiteta državnosti Severne Koreje i sprečavanju svakog razvoja situacije koji bi mogao da gurne Korejsko poluostrvo u haos. SAD nesumnjivo rizikuju odgovarajuću reakciju Kine ako pokrenu vojni napad bez konsultacija s njom. A ako Vašington krene u sveobuhvatnu vojnu akciju protiv Severne Koreje, ili ako ograničena akcija isprovocira rat, biće izvesnije da će i Kina vojno intervenisati da bi zaštitila svoje interese na Korejskom poluostrvu. Jeste da Kina želi da održi tampon između svoje teritorije i američkih snaga u Južnoj Koreji, ali ona je i zabrinuta da će se potencijalni rat u Severnoj Koreji preliti na njenu teritoriju. Na šta obratiti pažnju Još nije zatvoren prozor za diplomatsko rešenje problema. Pjongjang bi mogao da odluči da odloži nuklearnu probu, a SAD bi zauzvrat mogle da odlože vojnu akciju i da se zadovolje jačim sankcijama. Severnokorejska nuklearna proba Severnokorejska vlada mogla bi da preispita svoju odluku kad odmeri rizike koje nosi još jedna atomska proba. Šef diplomatije te zemlje izjavio je u intervjuu 14. aprila da bi nuklearna proba mogla da bude izvedena "kad god glavni generalštab bude smatrao za potrebno", ne nužno u aprilu. Međutim, Severna Koreja rizikuje i ako odloži atomsku probu jer bi to moglo da osokoli Ameriku i da joj mogućnost da udari. Odbrambene mere duž granice dveju Koreja Južna Koreja je vazda u stanju povišene pripravnosti kad komšije na severu vrše vojne probe. Ta zemlja je zabrinuta zbog mogućeg vojnog napada zato što je glavna meta severnokorejske odmazde - sada i više zbog sopstvene političke nestabilnosti. Novi južnokorejski predsednik naredio je armiji da pojača pripreme i bezbednost duž granice. Zatvaranje kineske granice U suštini, čeka se bilo kakav znak da Kina menja svoje vojne položaje ili preduzima korake da evakuiše strance iz Severne Koreje. Neki izveštaji ukazuju na to da je Peking mobilisao svoju vojsku duž granice, ali još nisu potvrđeni. Tek, "Er Čajna", jedna od dve avio-kompanije koja leti za Severnu Koreju, saopštila je da otkazuje letove na tim linijama od 17. aprila nadalje. Moguće je da Kina, jedina država čije avio-kompanije lete za Severnu Koreju, hoće da pokaže da je spremna da pojača ekonomski priisak na Pjongjang. Promene putovanja i diplomatskih aktivnosti Znak za uzbunu bila bi bilo kakva promena u 10-dnevnoj azijsko-pacifičkoj turneji potpredsednika SAD Majkla Pensa. Uskrs je dočekao s američkim vojnicima u Južnoj Koreji i nastavlja dalje. Crvena zastava bila bi i prekid diplomatskih odnosa između SAD i Kine. Izvor: kurir
Podelite sa prijateljima
Kommentari