EU UVODI NOVO PRAVILO Bez ovog papira ubuduće nećete moći u Grčku na more
Građani zemalja van šengenske zone, uključujući Srbiju i druge države Zapadnog Balkana, ubuduće će morati da traže dozvolu za ulazak u zemlje koje ovoj zoni pripadaju,
i to će ih koštati sedam evra. Kako je planirano, ova mera će stupiti na snagu 2021. godine.


Odluku o naplati ulaska u Šengen zonu već su potvrdili ambasadori EU, ali to još treba da učini Evropski parlament i usvoji Savet ministara EU.
Inače, ovo nije nikakva novina, jer predlog o uspostavljanju novog Evropskog sistema za odobravanje putovanja (ETIAS) postoji još od 2016. godine, a godinu dana kasnije
potvrdio je i Odbor za građanske slobode (LIBE).

I prošle godine, kada se ovoj ideji razgovaralo, i juče kada je ona konačno obnarodovana, građani Zapadnog Balkana nisu bili naročito srećni, naprotiv, što zbog plaćanja ulaska u zemlje EU, ali i zbog dodatne birokratije.
Negodovao je i srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je za ovu odluku rekao da je loša.
- Oni govore da će to važiti za sve, ne samo za nas, i smatram da je to veoma loša
odluka. Svako voli da prikuplja pare i tako bi trebalo i mi da se ponašamo. Iako znam
da se predsednik Vučić ne bi složio sa mnom, ja bih svima udario reciprocitet. I kada je reč o vizama, taksama, poniženju naše države... Kad bi se tako osećali, drugačije bi se
ponašali - kaže Dačić.

Kako će sistem funkcionisati?
Naplata ulaska u šengenski prostor primanjivaće se na državljane trećih zemalja, koji su oslobođeni viza.
Oni će pre putovanja u neku od ovih zemalja morati da pribave ovlašćenje
za putovanje, i to putem online prijave. Za svaku prijavu, podnosilac zahteva plaća
naknadu za putovanje u iznosu od sedam evra.

Ovaj, novi sistem putovanja odnosiće se na više od 60 zemalja sveta čijim
stanovnicima je omogućeno bezvizno putovanje u zemlje EU, uključujući SAD i Kanadu.

Rokovi izdavanja
Prema postupku za dobijanje ovih kartica, kako se navodi u jučerašnjem saopštenju Evropskog saveta, informacije dobijene na ovaj način automatski se obrađuju prema
EU i relevantnim bazama podataka Interpol-a, kako bi se utvrdilo da li postoje osnov za eventualno odbijanje zahteva za putovanje. Ako se utvrdi da nikakvih smatnji nema, dozvola se izdaje automatski i brzo.

Međutim, ako postoji neki podatak koji zahteva dodatnu analizu, to će biti posao za administraciju, odnosno za ETIAS, koja će ga “ručno obraditi”. Rok za izdavanje
ili odbijanje prijave za putovanje je najkasnije 96 sati nakon podnošenja prijave ili,
ako su u međuvremenu tražene dodatne informacije, 96 sati nakon prijema tih informacija.

Provera i važenje dozvole
Pre ukrcavanja, prevoznik je dužan da proveri da li putnik ima važeće ovlašćenje za putovanje. Međutim, čak i ako ga poseduje, “konačnu odluku” o ulasku u zemlju daje granična policija.
Inače, dozvola za putovanje važiće tri godine, ili do isteka važnosti putne isprave koja je registrovana tokom prijave, u zavisnosti od toga šta prvo ističe. Tokom tog perioda, u šengenski prostor biće moguć neograničeni broj ulazaka.
Nije viza
Dozvola za putovanje nije viza za ulazak u zemlje EU već je, kako objašnjavaju iz EU, o lakšem, jeftinijem, bržem i pristupačnijem sistemu provere putnika.
Bezvizni režim i dalje ostaje na snazi.
Ideja je zapravo da se na ovaj način spreče ilegalne imigracije, da se poboljšaju granične kontrole, uštedi vreme putnicima, kao i da ovo bude korisno sredstvo u borbi protiv kriminala i terorizma.
Kako se popunjava formular?
Čitava procedura oko izdavanja putne dozvole odvijaće se online i trajaće desetak minuta, tako da ne postoji potreba za odlaskom u konzulate, niti podnošenje bilo kakvih prijava, a nema ni biometrijske registracije... Više o samoj proceduri možete pogledati OVDE.
Šta ako me odbiju?
Svako koga odbiju, dobiće razloge za to, a imaće i rok od dve nedelje da podnese žalbu.
Primer zahteva
Lični podaci (ime i prezime, datum i mesto rođenja, pol, nacionalnost...)
Putna isprava (podaci pasoša)
U koju državu prvo ulazite
Razlog putovanja
Sigurnosna pitanja koja se tiču javnog zdravlja
Kriminalna pozadina (da li ste bili osuđivani, posedujete li kriminalni dosije)
Da li ste se oglušili o zabranu ulaska u neku EU zemlju ili odbili da izađete.
Zemlje Šengena su:
Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Njemačka, Island, Italija, Grčka,
Luksemburg,

Holandija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska, Češka, Poljska, Estonija, Latvija, Litvanija,
Mađarska, Malta, Slovačka i Slovenija.
Sve ove zemlje, osim Norveške i Islanda su članice Evropske unije.
Irska i Engleska, iako članice EU, nisu potpisnice Šengenskog sporazuma.

Izvor: blic.rs 




❮ Nazad