DAN KADA SU SE TENKOVI VOZILI ULICAMA BEOGRADA Danas je 9. mart - dan kada su građani Miloševiću rekli NE, a on na njih izveo VOJSKU I POLICIJU




"Neponovljiv i po motivima i po tragičnosti" - ovako je pre samo dve godine čuveni 9. mart 1991. godine opisao Vuk Drašković, tada mladi opozicionar, lider SPO i ljuti
protivnik režima čija je alfa i omega bio

Slobodan Milošević.


 
Danas, tačno tri decenije nakon što su na desetine hiljada ljudi izašli na
ulice protestujući protiv tadašnje vlasti oličene u čoveku koji je zemlju
kasnije poveo u ratove i nemaštinu, ovaj datum je više jedna od crtica iz moderne srpske istorije, o kome se danas tek sporadično priča, a
rasprave se svode na ono šta bi bilo, kad bi bilo, da je bilo.

A šta se desilo tog, danas se čini, tako dalekog dana?

Protest građana, naizgled sasvim običan, a povod za deo javnosti
bezazlen - uvredljiv komentar na državnoj televiziji, u kome je SPO optužen da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima. Nažalost, ta i slične matrice postaće u narednim godinama ono što na šta su se kačili
nacionalisti sa svih strana, i koja je dovela do onoga što nam se svima kasnije dežavalo.

Nije stigao demanti, ali jesu reke ljudi
 
Ovaj komentar, izrečen na tadašnjoj TV Beograd, bio je razlog da se
zatraži demanti, koji nikad nije stigao.

Međutim, stigle su reke, ispostaviće se, ogromnog broja nezadovoljnih
ljudi koji su tražili deblokadu, kako je tada nazvan javni servis, TV Bastilje.
I ne samo to.

Pobuna je planula protiv mnogo veće stvari, tadašnjeg režima na čelu sa Slobodanom Miloševićem, koji su nazivani "crvenom bandom", a sam Milošević poređen sa Sadamom Huseinom, odakle je i nastao kasnije
toliko korišćeni nadimak "Slobo Sadame", koji je zapravo prikaz
izvitoperene i nazadne Miloševićeve vladavine.

Vlast pokazala tenkove i zube
 
On je, sa druge strane, nadimak opravdao i to tako što je na građane,
jedan manji broj opozicionih lidera, i studente izveo teknove i vodene
topove, a epilog svega bio je dvoje mrtvih i više od stotinu povređenih demonstranata.


1991, protesti 9. mart

Da li je ovo bio očekivan razvoj događaja? Verovatno ne, jer se dešava nepuna četiri meseca od prvih višestranačkih izbora u Srbiji, na kojima je opozicija bila potučena do nogu. Milošević, sa druge strane, na predsedničkim izborima osvaja više od tri miliona glasova i čak 196 poslanika. U prevodu, apsolutna dominacija.


Međutim, umesto uživanja u takvom uspehu, desio se 9. mart i, mnogi će reći, ozbiljno ljuljanje neprikosnovene vlasti, koja je još tada, izvođenjem tenkova na ulice, pokazala zube, i sve ono za šta je, videće se u godinama koje su došle, sposobna, a to je bio košmar.
Vodeni topovi i Draškovićev juriš
Da će se tog 9. marta desiti nešto neuobičajeno, već se moglo naslutiti
od ranih jutarnjih sati, kada je policija blokirala prilaze centru grada, a nešto kasnije i krenuti na goloruke demonstrante čime god je stigla, palicama, suzavcima, i na kraju vodenim topovima.

Pod naletom policije, tadašnjih nekoliko opozicionara, na čelu sa Vukom Draškovićem, sklonili su se u Narodno pozorište, odakle se nakon nekog vremena, sa balkona, prolomilo i njegovo "juriš" okupljenim
demonstrantima.

Drašković se, mnogo godina kasnije, u jednom od intervjua prisećao
kako su izgledali trenuci dok je bio na tom balkonu

- Najpre se setim onog napada policije kada su, usred moga govora, iz svih pravaca pokrenuli pešadiju, cisterne, transportere i konjicu, uz podršku suzavca i dresiranih pasa. Sledio sam se od straha da će sabijeni ljudi
gaziti i daviti jedni druge. Moja odgovornost za živote hiljada bila je
ogromna. Komandovao sam "juriš" sa željom da se sabijena opruga
ljudskih tela odapne u suprotnom smeru i oslobodi se smrtonosnog
obruča, što se i desilo - ispričao je on svojevremeno.

Masovno hapšenje i studentski bunt
Tu međutim, jer su i tenkovi izvezeni na ulice, usledilo je masovno
hapšenje demonstranata, a zabranjen je i rad dve televizije koje su svojevremeno važile za opozicione - B92 i Studija B.

Koliko se ljudi tog dana u prestonici okupilo, do danas se ne zna, ali su procene da je reč o oko 100.000 njih, uz još oko 10.000 pripadnika
policije i vojske.

Tenkovi na ulicama i prebijanje na sve strane, izazvali su revolt i kod studenata, koji su se u kolonama uputili ka centru grada. Međutim, na Brankovom mostu naišli su na blokadu one policije koja je od prestonice napravila zabranjeni grad.

Ipak, posle pregovora sa Zoranom Đinđićem, studenti ipak dolaze do
centra grada i okupljaju se kod Terazijske česme, gde su držani čuveni studentski govori, kojima su se priključili i pevači, glumci, pa čak i tadašnji poglavar SPC patrijarh Pavle.

Sa današnje distance, demonstracije 9. marta, iako su mogle, ipak nisu uspele da promene stvari. Slobodan Milošević je još narednu deceniju
nakon njih gospodario ovim prostorima, odvevši zemlju u rat, inflaciju, stradanje, siromašenje...

Vuk Drašković nije politički aktivan, a njegova SPO se danas nalazi u
vlasti sa Srpskom naprednom strankom.


Izvor: blic.rs
Objavljeno: 09.03.2021

❮ Nazad