SUTRA JE BADNJI DAN! Ovo je PRAZNIK pun simbolike i OBIČAJA, a evo koje MORATE da ISPOŠTUJETE




Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.


 
Srbi su običaje za Badnji dan nasledili od svojih predaka i oni se i dalje poštuju. Za badnjak se seče najčešće grana hrasta, drveta koje je kod Slovena uvek bilo sveto.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta. Narodni običaji na Badnji dan veoma su stari
- neki su se malo izmenili, neki su isti, a neki su potpuno iščezli.


badnjak, Badnjak


Sečenje badnjaka

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u
rano jutro, pre izlaska Sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti
badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva, u smedrevskim selima, na primer, seče se samo hrastova grana. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja.

Negde se seče jedan badnjak, negde dva, tri, devet, a ponegde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s
prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle.

Obilaženje kuća

U Vojvodini se deca okupljaju, predveče, pre večere, prazne đačke torbe
i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju
(korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje nekom prigodnom sitnicom. Domaćini
kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima,
a ređe novcem.


Badnje Veče


Unošenje badnjaka i slame

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito
stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak,
slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju "Ko je?" odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću". Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori "Dobro veče, badnjače". Domaćin, stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima "Dobro veče, došlo Badnje veče", a domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto
gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a
ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.


Božić, Badnji dan, badnjak, česnica, položajnik


Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se
nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Loženje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom
biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.

Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći Koliko iskrica toliko parica,
pilića, košnica... nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje
priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče,
čestiti vi i badnje veče“ a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i
vaša pečenica“. Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnja večera

Badnja večera je raznovrsna i obilna, ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, već s poda, po kojem je prostrta slama, ili s prostrte velike vreće u koju je stavljena slama, tanak sloj... Badnjački kolač se ne seče nožem već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće nego se ponešto ostavlja da prenoći, na onom mestu s koga se večeralo. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi ni
na drugi dan Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja, čak se ni đubre ne
izbacuje iz kuće. Od ovog pravila danas se odstupa, naročito u gradu
gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod kog je prostrta slama ili
samo čak zavežljajčić slame s drenovom grančicom.

Izvor: Pink.rs
Objavljeno: 05.01.2021

❮ Nazad