DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU: Ovaj svetac čudesnim moćima pomaže svima u nevolji..
Pravoslavni vernici sutra slave Svetog Nikolu, najveću porodičnu
slavu u Srbiji. Za ovog sveca vezuju se različiti

običaji, a jedan je posebno zastupljen i veruje se da ga treba
ispoštovati uoči slave.


Naime, još početkom 20. veka u gradskim sredinama u Srbiji ustalio se običaj da se deca daruju o
Svetom Nikoli, pa su

uoči praznika ostavljala u prozor dobro očišćene cipele, a ujutro nalazila poklone. Verovalo se da ih
je Sveti Nikola

darivao.

U naseljima Vojvodine, do Drugog svetskog rata ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa
šubarom na glavi i bradom od kučine, štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, te je ulazio u
kuće gde ima dece i darivao ih

slatkišima i voćem.

Svetog Nikolaja Čudotvorca narod je još za života proglasio svetiteljem. Bio je milosrdan i skroman,
veliki borac za

pravdu i istinoljubiv.



Prvi zapisi o episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, Svetom Nikoli, potiču iz četvrtog veka
nove
ere. Od ovog sveštenog lica, poznatog po humanosti, nastale su mnoge legende i priče o današnjem
Deda Mrazu.


Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije.
Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa
novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja. Upravo tako nastao je
i običaj koji morate ispoštovati.


Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra
treba darivati

one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u
cipele pokraj

kreveta ili u prozore.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno
zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava, a veruje
se da ne treba započinjati ni putovanja. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.


Izvor: kurir.rs



❮ Nazad