JEDNO JAJE SMO DELILI NA ČETIRI DELA: Zorica Brunclik je odrasla u nemaštini, a o ocu NERADO govori
Jedna od najpopularnijih pevačica narodne muzike Zorica Brunclik danas uživa u izobilju zahvaljujući
svom višedecenijskom postojanju na javnoj sceni, međutim nije uvek bilo tako jer je njeno detinjstvo bilo protkano mnogim teškim trenucima.





Zorica je rođena 29. juna 1955. godine u Beogradu kao najstarije i jedino žensko od četvoro dece, a na svet je stigla kao plod braka koji je počeo nakon jedne romantične scene, piše "Glossy".
- Ljubavna priča mojih roditelja nije imala ni srećan početak, ni srećan kraj. Jednostavno, oni nisu bili jedno za drugo, zbog čega ju je tata rano ostavio i krenuo svojim putem dalje. O ocu ne volim mnogo da govorim, ali mama je zaslužila da se spominje i nju ne smeju da zaborave ni moja deca. Svi smo je u kući, pa čak i Miroljub, zvali bakica sve dok nije preminula prerano, u 51. godini života. Bila je borac koji je četvoro dece izveo na put, smatrajući da sve što joj je život nametao tako mora da bude - ispričala je pevačica.
- Danas bi moja majka Zlatija, da je živa, bila ponosna na to šta sam sve postigla, ali je, na moju sreću, uspela da oseti uvažavanje koje smo stekle kod ljudi i promenu našeg standarda. Ja sam primer kako ništa u životu ne može brzo i
preko noći, ali ne treba gubiti nadu. Naime, imala sam trojicu braće, Ljubivoje
i ja smo od istih roditelja, a potom je mama rodila još dvojicu u drugom braku. Svi smo živeli zajedno. Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska. Živeli smo u velikoj nemaštini jer
je imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mama mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona. Kao nove bile su mi velike, a kada su mi postale taman, đon se pocepao, pa je očuh morao da ih veže žicom. Jednostavno, nije bilo za bolje. Spavali smo
na slamarici, sve četvoro dece, i ujutro se budili mokri jer bi se ovi najmlađi
upi*kili i po nama - opisala je Zorica.

Ona je nekoliko meseci godišnje provodila i sa očevom porodicom.
- Otac me je često vodio kod svoje prebogate familije gde sam živela kao
bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu. Mada su Brunclikovi posedovali mnogo imovine po Beogradu, ja sam nasledila samo prezime.
Sve im je konfiskovano i ne verujem da za svog života bilo šta mogu da vratim,
što će možda moći moja deca. Ali tada su se svi trudili da mi, kao jedinom ženskom detetu, sve udovolje. Sa nanom, tatinom majkom, vozila sam se u fijakeru odevena u belu haljinu, dokolenice i sa velikim mašnama u kosi. Imala
sam pet godina i mislila kako mi majka nije bila potrebna koliko sav taj luksuz u kojem sam uživala. Nesrećnom me je činilo saznanje da ću se tako lepo obučena vratiti kod mame i zateći brata prljavog i u nekim gaćicama kako se igra ispred kuće. Zato sam se ljutila kad bi dolazila po mene jer sam znala da me vraća u siromaštvo. Pamtim kako sam od one zlatne kesice sa slikom petla, za instant supu, sebi pravila torbicu i tako se igrala, jer bi mi sve lepe stvari ostajale kod
tetke pošto me je tata uvek na brzinu vraćao kod mame. Tek kasnije sam shvatila da je želeo samo da se okoristi jer bi mamu ucenio da mu da svoju platu kako bi me vratio njoj. Inače, njegovi roditelji su bili veoma mladi i insistirali su na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala - prisetila se Zorica.


Izvor: blic.rs


 



 
 



❮ Nazad