SREĆNA SLAVA: Danas slavimo SVETOG Jovana Krstitelja - Jovandan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave
svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove današnji
praznik, uvek se slavi 20. januara.


Današnji datum kao krsno ime Svetog Jovana crkva je odredila u odnosu na Bogojavljanje jer je 19. januara Jovan krstio Isusa u reci Jordan – upravo zbog toga on je „krstitelj”.
Jovan Krstitelj je pozivao ljude na pokajanje i okretanje Bogu. Bio je važna religijska ličnost 1. veka, čiji je pokret verovatno bio masovniji od Isusovog. 
Sveti Jovan je, prema predanju, umro kada mu je bilo više od 100 godina.
Do tada je mnoge preobratio u hrišćanstvo, a njegova glavna parola: „Volite jedan drugog“ postala je jedno od glavnih načela hrišćanstva koje se sačuvalo do današnjih dana.

"Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene... On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem", reči su svetog Jovana pri krštenju naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.
Poslednji prorok do Isusa, sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte, Jordana…
Pored toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseče, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane.
Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi i mleku, zato je sveti Jovan posebno poštovan ne samo u obredima već i u kletvama i zakletvama.
Otud i izreka: "Kumim te Bogom i Svetim Jovanom".
Sveti Jovan je u narodu dobio svojevrsnu biografiju, pa se otuda i različito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Gromodol i još sijaset drugih imena.
Od mladosti je bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac.
Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu.
Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kćerku Salome da od Iroda zatraži glavu Jovanovu. Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja.
Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži
svoju odsečenu glavu.

Dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva,
a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.

Za Jovandan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanja kolača i osveštanja
kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.

Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.
O ŽIVOTU JOVANOVOMeđu ličnostima jevanđelskim koje okružuju Isusa, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz svoga života.
Prema predanju, bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.
Veronauka uči da je poslednji prorok Jovan Preteča, "izmoljen od bezdetih" jevrejskog sveštenika Zaharija i žene mu Jelisavete, rođen po Božjem planu na prelomu vremena koje se opisuju Stari i Novi Zavet.
Sam Hrist je za Jovana Preteču rekao da je najveći između rođenih od žena. Današnji praznik pod nazivom Sabor Svetog Jovana Krstitelja je spomen na značajnu ulogu ovog svetitelja u krštenju Hristovom.
Ovaj praznik je i priznanje crkve Jovanu, jer je poslužio tajni božanskog krštenja, položivši ruku na glavu Hrista i pogruzivši ga u vodi Jordana. Tako se glavna životna uloga ovog proroka odigrala na Bogojavljenje.
Crkva uči da je Jovan počeo da propoveda približavanje carstva nebeskog šest meseci pre Hrista. Najavljivao je da za njim ide veći jači od njega.
Kao neustrašivi pobornik pravde javno je razobličavao proroke svojih savremenika, opominjući ih da donesu rod dostojan pokajanja i da se ne uzdaju u Avramovo očinstvo nego u svoja dela.
Tako je cara Iroda javno izobličio zato što je uzeo za ženu snahu Irodijadu iako joj je muž, Irodov brat Filip, bio živ, što ga je koštalo života.
U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija (arapski: يحيى بن زكريا‎ Yaḥyā ibn Zakarīyā).
U judaističkoj religiji Jovanovog vremena je postojalo nekoliko pravaca. Fariseji su bili značajna stranka, i verovali su u vaskrsenje mrtvih, božansku pravdu u sledećem životu, anđele, ljudsku slobodu i božije proviđenje. Sadukeji su bili konzervativniji, držali su vlast u Hramu i nisu verovali u vaskrsenje i večnost duše. Eseni su bili asketska zajednica koja je očekivala skoru apokalipsu. Neki naučnici smatraju da je Jovan bio pod uticajem esena, koji su upražnjavali obredne rituale čvrsto povezane sa krštenjem, iako za to nema direktnih dokaza.

Izvor: mondo.rs






❮ Nazad