SREĆNA SLAVA:  Sutra je Mitrovdan, a potom Mišji dan
Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi dan Svetog Dimitrija - Mitrovdan. 
Toe je stajaći praznik što znači da se uvek slavi 8. novembra, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i na šestom
je mestu liste najvećih srpskih slava.


Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak.
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva. Rođen u Solunu u trećem veku naše ere, Dimitrije je ignorisao naređenje cara Maksimilijana da progoni hrišćane, i javno je propovedao hrišćanstvo. Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen.
Na Mitrovdan se u svaki ugao kuće stavi po jedan oblutak protiv miševa. U istočnoj Srbiji se dan
po Mitrovdanu naziva Mišji ili Mišulov dan, koji se praznuje da miševi ne bi po hambaru i kući nanosili štetu

Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, ili Mitrovdan, kako se naziva u srpskom narodu,
obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom, a u Bogoslužbenom ustavu Crkve označen je znakom Srednjeg praznika druge vrste (crvenim krstićem), što znači da po rangu i značaju pripada trećoj od šest grupa u koje su svrstani svi praznici u godini.

Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru.
Svetac se rodio u Solunu, njegovi roditelji dugo nisu mogli da imaju decu. Njegov otac je bio vojvoda Solunski, a položaj vojvojvode Dimitrije je nasledio nakon njegove smrti. Car Maksimilijan je hteo da postavi Dimitrija za goniča robova, ali je ovaj odbio. Car se naljutio i bacio ga u tamnicu gde mu se javio anđeo koji ga je ukrepio u stradanjima. Ubrzo je pogububljen.
Hrišćani su tajno sahranili njegovo telo iz kojeg je počelo da teče miro, kojim su se bolesni lečili. Mošti svetog Dimitrija, koji je svoje bogatsvo razdelio siromašnima, nalaze se u Solunu.
U našem narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine (Mitrovdanak, hajdučki
rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak). Ko hoće da mu crni luk zimi ne proklija, neka ga uoči Mitrovdana ostavi na toplo mesto, pa se neće pokvariti, ma kolika toplota bila.

Kupus se seče obično o Mitrovdanu. U Mitrovu nedelju ne treba sejati žito, zato što je to zadušna nedelja, u kojoj, po narodnom verovanju, posejano žito rađa prazne klasove. Po ovcama se gleda kakva će biti zima: ako na Mitrovdan leže sa skupljenim nogama, biće blaga zima, ako leže sa opruženim nogama, biće oštra. Ako na Mitrovdan bude oblačno, biće topla zima; bude li vedro, biće oštra. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju.
Na Mitrovdan se u svaki ugao kuće stavi po jedan oblutak protiv miševa. U istočnoj Srbiji se dan
po Mitrovdanu naziva Mišji ili Mišulov dan, koji se praznuje da miševi ne bi po hambaru i kući nanosili štetu.


Izvor: novine.live



Nazad na pregled