ZAPAD NA BALKAN ŠALJE LOŠIJE PASTE ZA ZUBE, DETERDŽENTE, ČOKOLADE, MLEKO, MESNE PROIZVODE.. E sad se spremaju kazne ZA PONIŽAVANJE POTROŠAČA
Evropski parlament formiraće radno telo koje će kontrolisati da li kompanije na istočno evropsko tržište šalju lošije paste za zube, deterdžente, čokolade, mleko, mesne proizvode u odnosu na proizvode na Zapadu

Praksa dovođenja u zabludu potrošača od multinacionalnih kompanija koje su kupcima istočne Evrope prodavale razne proizvode lošijeg kvaliteta od onih namenjenim razvijenim zemljama EU, uskoro bi mogla
biti prekinuta.

Evropski parlament, s većinom od 464 glasa "za", izglasao je izveštaj o različitom kvalitetu proizvoda za istočna i zapadna tržišta. To znači da je EU prepoznala i priznala da veliki svetski brendovi proizvode iste proizvode različitog kvaliteta, bolje za zapadnoevropske zemlje, a lošije za istočnoevropska tržišta,
uključujući i Balkan. Sada sledi promena smernice o nepoštenoj praksi, kao i osnivanje odvojenog evropskog tela koje će se baviti regulacijom i tržišnom kontrolom. S novim smernicama biće kažnjeni proizvođači koji budu prodavali iste proizvode različitog kvaliteta.

Proizvodi svetskih marki na balkanskom tržištu samo su izgledom slični onima u zapadnoj Evropi. Građani iz deklaracije mogu videti šta se sve nalazi u proizvodu koji su kupili, ali ne i da li je li taj proizvod bolji ili lošiji nego u ostatku Evrope.
Paste za zube, deterdženti, čokolade, šamponi, pa čak i mleko, mesni proizvodi, uređaji i kozmetika
daleko su nekvalitetniji na Balkanu u odnosu na proizvode na Zapadu. Tako na balkansko tržište stižu čokoladni proizvodi s više šećera, a manje lešnika i kakaa, dok je miris deterdženata za odeću nepostojaniji od istih artikala koje koriste građani u zapadnoj Evropi.

U zemlje Balkana roba lošijeg kvaliteta stiže uglavnom iz Rumunije, Poljske, Bugarske i Mađarske, gde velike kompanije imaju proizvodnju namenjenu istočnom tržištu.
Evropsko udruženje za srčane bolesti nedavno je problem dvostrukog kvaliteta proizvoda povezala s rizikom od srčanih i kardiovaskularnih bolesti koji je daleko veći u srednjoj i istočnoj Evropi. Postoje istraživanja koja pokazuju i da je hrana u jugoistočnoj Evropi mnogo slanija. Dugoročno, takve razlike u proizvodima dovode do zdravstvenih rizika, kazala je Biljana Borzan, poslanica u Evropskom parlamentu. Upravo je njeno istraživanje pokazalo da je HIPP dečja hrana u Hrvatskoj manje zdrava, pa je nakon objave rezultata HIPP povukao proizvod s polica hrvatskih prodavnica.

Informer.rs 





❮ Nazad