Mali Jovan dobija kuću, zidaće je Bata Gašić
Mali Jovan Nikolić koji živi sam, bez struje, u trošnoj kući svog pokojnog oca u selu Vrmdža kod Sokobanje, dobiće novi dom, potvrđeno je juGmedii u lokalnom Centru za socijalni rad.

Priča o ovom šesnasetogodsišnjem dečaku, koju smo objavili juče na našem portalu, potresla je celu Srbiju, ali je očigledno dirnula i politički vrh naše zemlje.
“Direktor Bezbedonosno informativne agencije Bratislav Gašić je odlučio da napravi potpuno novu kuću malom Jovanu, kao i da izmiri dug za struju od 200.000 dinara koji je napravljen u ranijem period”, tvrdi naš dobro obavešteni izvor.
Da će Jovan dobiti novii dom, najavljuju i u lokalnom Centru za socijalni rad.
“I nama je rečeno da će Bratislav Gašić danas ili sutra posetiti našeg malog Jovana, a kuću je želela, nakon što je priča o njemu ganula celu Srbiju, da mu napravi i opština. Mi smo danas bili sa Jovanom i njegovim sestrama kod notara kako bi rešili sve imovinsko pravne odnose kako ne bi bilo problema kada se krene sa gradnjom”, kaže nam direktor Centra za socijalni rad Vladimir Pavlović.
Kako nam je rekao Pavlović, kada je mali Jovan jutros čuo da će dobiti novi dom, zanemeo je od šoka.
“A zatim se rasplakao od sreće. Ono što smo procenili je da je sadašnja kuća isuviše ruinirana i da ne može da pretrpi prepravke, tako da će na istom mestu biti sazidana potpuno nova. To je ono što je obećano”,
dodaje direktor Centra.

Jovanu je aprila ove godine umro otac, sestre poudale, i od tada živi potpuno sam u porodičnoj kući staroj skoro jedan vek u kojoj nema ni vode ni struje.
„Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim“, objašnjava Jovan razloge svog ostanka u Vrmdži.
Koliko mu je teško što je sam u kući u kojoj nema ničega što može da mu olakša život, poput kupatila, veš mašine ili televizora Jovan ne govori, ali se priseća da mu je nekada „bilo bolje“.
„Imali smo ovce, koze i magarence Stanču. Sa Stančom i dvokolicom prevozio sam seno i šumu. Preko leta sam vozio goste od kafane u selu do Vrmdžanskog jezera. Dok sam radio sa Stančom otac se nije brinuo ni o čemu. Nije mogao da radi i da mi pomaže, bio je mnogo bolestan. Imao je šećernu bolest i često je padao u komu, pa sam ja brinuo o njemu“, riča Jovan.
Jovanov otac je prošle godine prodao ovce i magarca, zbog čega dečak i dan danas iskreno žali.
„Ne znam što je tata prodao magarca, kao bio je star, a imali smo ga četiri, pet godina. Bilo bi sada sve drugačije da ga imam. Vozio bih opet goste od kafane do jezera. Mogao bih da dovezem drva iz šume i obezbedim se za zimu. Imam neku šumu, ali nemam čime da je prevezem do kuće“, žali se plavkosi dečak krhke građe.
Jovan je završio osnovnu, ali ne ide  u srednju školu jer za to sada, kako je istakao, nema vremena.
„Radim po selu. Zovu me ljudi da im pomognem oko drva, sena ili stoke. Plate mi  i jedem tamo kod njih. Ne bih voleo da idem u školu, voleo bih da čuvam stoku, da imam ovce. Sada čuvam samo jedno prase, jer moram hranu da mu kupujem, ne mogu da je proizvedem. Imam neke njive, ali nemam čime da ih obradjujem“, priča ovaj samljenik.
Dok je brinuo o bolesnom ocu Jovan je naučio je da kuva i da  se brine o kući i sebi,  govori da mu ne pada teško što sve mora da radi sam. Teško mu je to što u kući nema struju.
„Isključili su nam struju pre sedam, osam godina. Tata nije imao para da plati neki dug. Snalazim se nekako bez struje. Imam baterijsku lampu, a i kad padne mrak ja legnem“.
Na pitanje šta je sada njegova najveća želja Jovan nerado odgovara, ali ipak posle nekog vremena kaže da bi voleo da ima struju, magarence i ovce.
Meštani Vrmdže za malog Jovana imaju samo reči hvale i sa žaljenjem govore da taj dečak zaista nije imao sreće u životu.
„Jovan je dobar dečko, vredan, poslušan, druželjubiv. Druži se sa meštanima, ide u ispomoć kad god ga neko pozove“, priča predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić.
Direktor Centra za socijalni rad Vladimir Pavlović tvrdi da se centar trudi na više načina da pomogne Jovanu, tako da uz novčanu socijalnu pomoć, dobija i jednokratnu pomoć i pakete hrane koje priprema Crveni krst.
„Više puta smo ga motivisali da bude smešten u hraniteljsku porodicu, u gradu koji sam izabere, ali on uporno želi da ostane u svojoj kući. Ne možemo silom da ga nateramo da ode, a kaže i da bi odmah istog dana otišao iz hraniteljske porodice. Samostalan je jer se i prethodnih godina sam brinuo o sebi, ali i o bolesnom  ocu“, rekao je Pavlović.
Najvažnije je, veli Pavlović, da Jovan pre zime dobije struju.
„Dug od 200.000 dinara prevazilazi naše mogućnosti, zbog toga apelujemo na sve one koji mogu da pomognu da to i učine. U isplatu duga želi da se uključi i opština, nadamo se da će Jovan dobiti ove jeseni struju“, nada se Pavlović, kao i njihov štićenik, dečak čiji život neodoljivo podseća na onaj iz romana o Haklberu Finu.


Izvor: jugmedia.rs


Nazad na pregled