NEMOJ TO DA JEDEŠ, ULJE U KOJEM GA SPREMAMO STARO JE NEDELJU DANA: Zapanjile su me reči radnika u supermarketu
Često nemamo dovoljno vremena za pripremu hrane, pa nam je uvek lakse da kupimo nešto gotovo

Mladić koji radi u odeljenju s gotovim jelima u jednom supermarketu u Beograduizdvojio je par minuta
da mi u najboljoj nameri ispriča kako se sprema ta "gotovahrana" koju sam želela da kupim. Ono što mi je ispričao me je bukvalno ostavilo bez teksta.

Nemajući dovoljno vremena da spremim nešto kod kuće, a bila sam užasno gladna, svratila sam u prvi supermarket na koji sam naišla u nadi da ću kupiti nešto od gotove hrane.
Mladić me je uslužio, ali mi je ljubazno postavio pitanje, namignuvši mi: 
- Jesi sigurna da ćeš to kupiti? Znaš li na koliko se menja to ulje u kome se sprema to meso? 
Mislim da se nikad ranije nije pisalo i pričalo toliko o mastima i o tome kakvu hranu jedemo. Koje se
ulje koristi u pripremi, koje je zdravo, a koje nije, koje je pogodno za prženje, a koje treba zaobilaziti, jer se termičkom obradom stvaraju toksične materije. 

Da se vratimo na priču. Dakle, kad sam prišla da poručim hranu, prženo meso, mladić koji je radio me je čudno pogledao i upitao me je koje želim. Ja sam odabrala, on je spakovao, dodao mi je i tu je krenula cela njegova priča.
- Mislim meni nije problem da ti ovo prodam, to mi je posao. Ali, moram ti reći da se ulje u kome se sprema ova hrana menja na svakih sedam dana, nekad i ređe - rekao mi je.
U čudu sam ga pogledala, bacila pogled na meso koje sam držala u rukama i upitala ga da li mogu da vratim ovo jer ne želim da kupim. 
- Naravno da možeš da vratiš. Tako mora. Ne može drugačije. Zamisli koliki bi oni rashod imali kada bi se to ulje menjalo svakog dana. Ja sam ti ovo iz najbolje namere ispričao, a na tebi je da odlučiš -  završio je mladić.
Kad sam došla u stan, istraživala sam malo više na ovu temu i pronašla par činjenica za koje možda niste znali.
Suncokretovo, kukuruzno i druga biljna ulja nestabilna su na visokim temperaturama i lako se razlože na toksične aldehide. Ti sastojci su povezani s povećanim rizikom od razvoja raka, sa srčanim bolestima i dijabetesom tipa 2. Nova studija otkrila je da kuvanje na biljnom ulju samo 20 minuta na dan proizvodi
20 puta veće nivoe aldehida od maksimalnog dnevnog limita koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.

Do sada se isticalo da je maslinovo ulje štetno prilikom termičkog zagrevanja i da ga je bolje koristiti hladnog, npr. u salatama, nego ga zagrevati prilikom prženja ili kuvanja. Međutim, nova studija je to sve opovrgnula. Tad se polazilo od "tačke dimljenja" kao osnovne teze. Stručnjaci su verovali da što je tačka dimljenja kod ulja niža da je to zagrejano ulje štetnije. Maslinovo ulje ima nižu tačka dimljenja - 160 stepeni za obično i 190 stepeni Celzijusa za ekstradevičansko, od suncokretovog (225°C) i kukuruznog (230°C). Zato se verovalo da su suncokretovo i kukuruzno ulje zdraviji za kuvanje.
Kako bi razumeli šta se događa prilikom prženja, moramo bliže pogledati što se događa prilikom zagrevanja ulja i masti na visokim temperaturama, kažu stručnjaci.
Ta ulja su podvrgnuta oksidaciji - reaguju s kiseonikom i stvaraju supstance aldehide i lipidne perokside. Najveći problem su aldehidi koji su, čak i u malim količinama, povezani s višim rizikom od raka i srčanim bolestima.

Izvor: espreso.rs / Foto: Profimedia


Nazad na pregled