DINA POSTAJE OBAVEZNA Od danas svako ko otvori račun dobiće i domaću karticu
Od danas svako ko otvori tekući račun u banci, dobiće "dinu" kao osnovnu karticu, dok će ostale kartice "visa" i "master" biti dopunske, i banka će moći da ih izda samo na zahtev klijenta. Ova novina odnosiće se na sve građane, a za one koji imaju kartice, primenjivaće se kada istekne njihov rok korišćenja. Bez obzira na ove novitete, građani mogu da koriste za plaćanja sve kartice koje imaju.

Iako će banke biti u obavezi da svima izdaju "dinakarticu", na klijentu je da li će da je koristi za plaćanja
ili ne. Ona će se voditi kao osnovna kartica, dok će dopunske biti "visa" i "masterkard" i njih će banka isključivo na zahtev klijenta da odobrava. Najveću korist od masovnije upotrebe "dine" imaće trgovci, i to mali koji su izbegavali da prihvataju kartice zbog visokih troškova.

Očekivanja su da će mali trgovci i zanatske radnje najviše dobiti masovnijom upotrebom domaće kartice, jer su njeni troškovi drastično manji od upotrebe kartica međunarodnih kartičarskih sistema. Da je tako jasno pokazuje računica. U proseku, ukoliko se plaća "dinom" trošak je 2,16 dinara, "vizom" osam dinara, a "masterkardom" 12,2 dinara.
I van Srbije
Upotreba "dine" moguća je van granica Srbije na mrežama Discover, DinerSClub International i Puls. U toku je realizacija saradnje Narodne banke Srbije sa najvećim kartičnim sistemom na svetu China Union Pay,
a što će građanima omogućiti da koriste karticu masovnije u inostranstvu. Ovaj sistem sastoji se od preko
41 milion trgovačkih lokacija (10 miliona onlajn trgovaca) i 2,1 milion bankomata u 160 država širom sveta. Inače, od svih plaćanja koja se obavljaju karticama čak 97 odsto je ona koja su u Srbiji, a tri odsto u inostranstvu.

Šta se može "dinom"
Domaćom platnom kartica može da se koristi za plaćanje u zemlji i inostranstvu, zatim uza onlajn plaćanja u Srbiji i na portalu E-uprave. Takođe, sa njom je moguće plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi bez provizije, a u pojedinim trgovinama "dinom" je moguća kupovina na rate bez kamate, a što je sada masovniji slučaj sa "masterkardom" i "visom".
Samo tri odsto plaćanja karticom u inostranstvu
U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, dok samo tri odsto u inostranstvu. Međutim za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti
stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske
naknade, masovnije korišćenje domaće "dina" kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji.

Debitne kartice najviše za kupovinu hrane, goriva i odeće
Prema rezultatima najnovijeg godišnjem Masterindeks istraživanja, debitna kartica je nezaobilazna u novčaniku 95 procenata korisnika kartica u Srbiji. Gotovo polovina ispitanika poseduje kreditnu karticu,
dok 11 procenata njih poseduje pripejd karticu. U poređenju sa prošlom godinom, broj ljudi koji koriste
kartice makar jednom nedeljno porastao je sa 76 odsto na 83 odsto. Masterindeks pokazuje da se debitne kartice najčešće koriste za kupovinu hrane (74 odsto), goriva (35 odsto) i odeće (33 odsto), dok se kreditni proizvodi, koji su praktičan način da se dođe do dodatnih sredstava ili osigura plaćanje na rate, najčešće koriste za kupovinu nameštaja i bele tehnike (62 odsto), odeće (52 odsto) i hrane (32 odsto). Još jedan dobar indikator bezgotovinskog razvoja je činjenica da se upotreba kartica na bankomatima dodatno smanjila: za šest odsto za debitne, a 13 odsto za kreditne kartice.


Izvor: blic.rs



Nazad na pregled